Остаци Велимирових двора се састоје од једног зарушеног оградног зида ( обзиђа ) дужине око 40м, урушене цркве ( источно од зида ), конака и мутвака. Црква је најстарија градња у комплексу и потиче из 15. века. Њена основа је једнобродна са припратом, олтаром и апсидом. Са севера јој је дозидана капела. Грађевина је сазидана од камених блокова и остатак храма је 12 x 6м. Дозидана спољашња припрата је правилне четвороугаоне основе димензија 7 x 8м. На спољашњим фасадама сачуваног живописа се налазе декорисани фрагменти у виду шах поља и насатично постављене опеке. Археолошка истраживања су дала резултате о старости овог локалитета, нађени су материјали стари око 5000 година. Велимирови двори су проглашени за непокретно културно благо 1951. године и категорисани од великог значаја.
